Бешка

Бешка је друго по величини насеље у општини Инђија. Лоцирано је у северном делу општине на крајњим падинама Фрушке горе, у близини обале Дунава и ауто-пута Е-75. У непосредној близини Бешке је пресек два најважнија европска коридора који пролазе кроз Србију - Дунава и ауто-пута Е-75 (коридори ВИИ и X). Поред Бешке пролазе и регионални пут и електрификована железничка пруга на релацији Нови Сад – Београд. Бешка је од Новог Сада, главног града АП Војводине, удаљена 28 км а од Београда, главног града Републике Србије, 56 км аутопутем.

Према последњем попису становништва, у Бешки живи нешто више од 6.000 људи. Оно што је посебно занимљиво јесте да чак 40% њених житеља ради и привремено живи у Београду или Новом Саду, док се остали део становништа претежно бави пољопривредом и виноградарством. Срби данас представљају значајну већину становника (око 76%), док Хрвати и Мађари чине већину преосталог дела становништва.

Историја

О пореклу имена Бешке постоји неколико различитих тумачења. До данас није тачно утврђено одакле оно потиче и шта значи. Углавном су се све те теорије базирале на претпоставци да је реч „бешка“ турског порекла и да означава или колевку (бешику), или бешику рибе, или пак да је кованица две турске речи: беs и каyа, што значи пет и камен, односно пети камен, тј. пета станица или одредиште у војној или некој другој терминологији.

Међутим, све те теорије о турском пореклу имена Бешке губе на смислу чињеницом да је тај топоним постојао и пре доласка Турака у ове крајеве. Име Бешка носе острво и манастир на Скадарском језеру који потичу из XИВ века. Манастир је задужбина деспотице Јелене, кћерке кнеза Лазара, што је записано на ктиторском натпису из 1438. године.

Према тумачењу истакнутог историчара-турколога Олге Зиројевић,  „бешка” је вероватно стара словенска реч која је постепено у савременом говору изгубила првобитно значење. Име „Бешка” се у већини случајева јавља као хидроним, односно везано је за близину воде, па се претпоставља да је та реч имала везе са здрављем, односно да је тим именом означавано место које је било здраво за живот или где је био извор здраве воде.

На основу наведеног, јасно је да је Бешка средњовековно место, настало у време насељавања Словена у ове крајеве. Када је то тачно било, тешко је утврдити. Први подаци о месту Бешка датирају из 1546. године, када је она била, као и сва остала сремска места, у саставу Отоманског царства.

Све до 1960. године Бешка је имала статус општинског места. Затим је две године била у сремскокарловачкој општини, да би од 1. јануара 1962. године ушла у састав општине Инђија.

Туризам и култура

На три километра од Бешке протиче река Дунав. Десна обала Дунава је урбанизована и повезана са насељем асфалтним путем. Лева обала Дунава је права оаза недирнуте природе са великим бројем бара и рукаваца Дунава. Овај јединствени простор део је заштићене зоне природе „Ковиљско-петроварадински рит“. Терени су идеални за еко-туризам, посматрање птица, лов и риболов. Захваљујући прелепом природном амбијенту уз обалу Дунава и пријатним угоститељским објектима, Бешка је постала привлачно место за љубитеље природе и рибљих специјалитета. На обали Дунава, на месту где се данас налази Бешчански мост, налази се Калакача - значајан археолошки локалитет из старијег гвозденог доба.

У Бешки се сваке године одржава неколико значајних манифестација које имају традиционални карактер.

Клуб за наутику и спортове на води „Бешка” организује сваке прве суботе у јуну фотосафари за новинаре, фоторепортере и ТВ сниматеље. Манифестација обухвата вожњу чамцима по рукавцима Дунава, обилазак бара и посету стаништима птица.

„Завичајни сусрети“ се одржавају сваке године последњег викенда у мају у организацији Завичајног друштва „Стара Бешка“. Тада у Бешку организовано долазе подунавски Немци (Швабе), бивши становници Бешке и њихови потомци и рођаци. Од 2005. године, поводом њихове посете, у Бешки се организују културно-историјска предавања, изложбе, промоције књига, обилазак обале Дунава као и околних туристичких дестинација.

Поред ових, ту су још и „Бешчанска гитаријада“, „Златни котлић“, „Духовски дани“ и др.

Познати Бешчани који су оставили трага у јавном и културном животу нашег народа су сликарка Даница Јовановић, народни херој Никола Груловић, песник Вељко Вукмановић и Миро Стефановић, сликар и карикатуриста.

Више о Бешки можете сазнати на званичној веб-презентацији

Галерија слика