НОВИ КАРЛОВЦИ

Нови Карловци, познати и као Сасе међу локалним становништвом, насеље је у општини Инђија удаљено 10 километара источно од Инђије. Налази се на 45 степени северне географске ширине и 20 степени источне географске дужине. Насеље се простире на 54,6 км² и налази на 104 метра надморске висине.

Према последњем попису становника у Новим Карловцима живи нешто више од 3000 становника. Највећи проценат је Срба (96%), док остатак чине Хрвати, Словаци Роми, Украјинци и др. Просечна старост становништва је 40,4 година.

Назив Сасе далеко је познатије и коришћеније име за Нове Карловце међу локалним становнштвом. Тај „надимак“ добило је због пољског цвећа сасе којег у овом крају има у изобиљу. Ипак, име Нови Карловци потиче из средине 18. века када су насељавање овог подручја започели становници Сремских Карловаца. Наиме, давне 1720. због претрпљене велике штете у рату са Турцима, становници Сремских Карловаца поднели су молбу да им се уступе пустаре Сасе, Пазова и Јарковци. Исте године три карловачка трговца закупила су тај простор и насељавање је могло да почне.

Необично бурна историја овог малог места, опасаног кукурузима, репом и сунцокретима, заувек је забележена на цркеном поду, где су 1943. усташе побиле десетине људи. Сасани су десетак дана организовали одмазду, али немајући више од неколико старих пушака, исекли су стабљике сунцокрета и уз велику грају пресрели усташе из суседног Сланкамена и наводно, на смрт их преплашили и отерали. Остали су познати као „Сунцокреташка чета“. Како било, попови се отад правдају да нема средства за чишћење и четке који би могли да оперу крв са црквеног пода па је он и дан-данас прекривен тепихом.

Мештани локалних села у шали Сасане зову Минђарима. Њима тај надимак не прија, нарочито кад се зна зашто им је овај надимак додељен. Кажу, кад су за време Марије Терезије допустили да синови јединци не иду у војску, одједном су се сви Сасани закитили минђушама - војвођанским обележјем за сина јединца.

Нови Карловци су типично војвођанско село са две улице „у крст“, црквом и школом у центру, и околним улицама које се секу под правим углом.

Основна привредна делатност становника Нових Карловаца је пољопривреда, и то ратарство и производња пшенице, кукруза, шећерне репе и сунцокрета.


Главна културна манифестација у насељу је „Сремска потковица“ која се одржава сваке године на „Марков дан“, 8. маја. Манифестација је такмичарског карактера и подразумева учешће више категорија запреге – од једнопрега до седмопрега. Учесници су многобројне узгајивачнице коња и ергеле из целе Србије.